|
|
Pred novim sistem-integratorom često stoji dilema: da li za svoj sistem za akviziciju podataka, merenje i procesno upravljanje treba sam da napiše softver ili da upotrebi softverski paket koji ima gotova rešenja i koji nudi korisniku jednostavno povezivanje blokova u programske dijagrame toka. Ako korisnik želi da napiše svoj softver za ED-ovu opremu na raspolaganju su mu softverski drajveri za C, PASCAL, BASIC ili LabView. Za više informacija pogledajte stranu ED-Link, LabWindows/CVI i LabView. Kada korisnik ne želi da piše softver, na raspolaganju su mu softverski paketi višeg nivoa čiji je glavi predstavnik Lab VIEW. ED ima nekoliko korisnika
koji rade pod QNX
OS. Nažalost, ovaj odličan paket je prilično skup tako da se ograničeno
koristi. Microsoft Windows CE V6. jos nije u upotrebi u ED-u, ali je oprema
kompatibilna sa ovim paketom i moguće je da uskoro učinimo prve korake. Softverski alati za Linux
još nisu
raspoloživi jer ovaj OS još nije tačno definisan i zvanično
verifikovan od
strane nekog tela za standarde. Međutim, kao za CE, tako i za Linux se očekuju
bolji dani. Više podataka o raspoloživom
softveru naći će te na sledećim stranama:
|
Softverski paketi za upotrebu sa ED hardverskim komponentama, mogu prema vrsti i nameni da se podele na tri celine, koje se često međusobno nadopunjuju:
Programski alati i kompajleri za razvoj aplikacija, Programski alati za razvoj aplikacija, kao i biblioteke funkcionalnih podprograma omogućavaju korisniku da napiše sopstvene aplikacione programe. Zato oni uglavnom sadrže "pogonske" potprograme za rad sa hardverom, tzv. "drajvere", koji čine spregu sa ulazno-izlaznim kolima. Ovi programski paketi koje nazivamo ED-Link olakšavaju pisanje sopstvenih programa u višim programskim jezicima kao što su C/C++, PASCAL, BASIC i dr. Ovaj način programiranja je fleksibilan i koristan je za specifične primene, ali programeru uzimaju dosta vremena. Kompletni, "menijem upravljani" aplikacioni paketi projektovani su da obezbede gotovo trenutnu upotrebu sistema za akviziciju, vrlo često bez ikakvog programiranja, uz mogućnost modifikacije od strane korisnika. Ovakvi programski paketi su veoma kompaktni, ali manje fleksibilni i prilagodljivi u poređenju sa drugim rešenjima. Pravi izbor je
kombinacija ova dva rešenja, gde se svi standardni, a često i veoma složeni
zahtevi realizuju kreiranjem funkcionalnih dijagrama, a tek specifični i
izuzetni zahtevi traže dodatno programiranje. Prirodno, ovakvi paketi moraju
imati mogućnost dodavanja korisničkih podprograma, koji se pišu u nekom višem
jeziku, kao što su C, PASCAL, BASIC. Performanse Za rad većine sistema za prikupljanje i obradu podataka i upravljanje od najveće važnosti je vremenski precizno izvršavanje operacija čitanja i upisa perifernih kola. Kad je brzina rada kritična koriste se najčešće tri vrste programske kontrole izvršenja operacija: prozivanje (polling), rad sa prekidima (interaptima) i upotreba DMA, direktnog pristupanja memoriji. Svi "real-time"
softverski paketi i alati moraju imati posebno razvijenu podršku za ovakav vid
akvizicije i mogućnost pravovremene reakcije na spoljašnje događaje. Zbog toga
se u "real-time" programima često definiše vreme izvršavanja jednog prolaza
programske petlje, tj. "sken" vreme. Ovo je garantovano vreme za koje će se
pristupiti svim delovima programske petlje, izvršiti potrebna akvizicija, zatim
analiza prikupljenih podataka, eventualna razmena informacija sa centralnim
računarskim sistemom i odgovarajuće upravljačko dejstvo na izlazne module i
izvršne organe, u zavisnosti od detektovanih uslova. Raspodela poslova Svi upravljački "real-time" sistemi treba da podržavaju interni "multitasking", raspodelu zadataka na pojedine programske celine, koje se izvršavaju relativno nezavisno, pod kontrolom centralnog operativnog sistema, ili "real-time" kernela. Takvi odvojeni "taskovi" treba da opslužuju određene srodne funkcionalne zahteve. Na primer, jedan task može biti zadužen za akviziciju podataka sa hardverskih modula i prosleđivanje upravljačkih dejstava na izlazne hardverske module. Drugi task odgovaran je za opsluživanje zahteva operatora i njegovo informisanje pomoću video monitora, zvučnog signala i sl. Sledeći task može da definiše komunikacioni kanal sa drugim kontrolerima i centralnim računarom. Četvrti task može da predstavlja samu obradu prikupljenih signala, onu upravljčku logiku i srž zbog koje se akvizicioni sistem i upotrebljava. Ovakvi taskovi očigledno imaju različitu važnost i zbog toga je potrebno da odgovarajući softver omogući dodeljivanje prioriteta pojedinim taskovima. U "real-time" sistemu primarnu važnost imaju taskovi akvizicije i upravljanja, a svi ostali treba da sačekaju njihovo izvršavanje. Vreme preklapanja
između taskova, tzv. "context-switch time", na PC Kontrolerima može da bude
manje od 80 ms. Takođe, vreme izvšenja programske petlje, vreme jednog "skena",
zavisno od broja merenja i ostalih zadataka može da se spusti ispod 5 ms.
Mogućnosti koje PC kontroleri imaju u pogledu prezentacije informacija i
jednostavnost upotrebe od strane korisnika, danas su jedinstven i neprevaziđen
adut, koji uz odgovarajući softver pružaju korisniku visoke performanse i
kvalitet, uz vrlo nisku cenu.
|
© 1982 -
Electronic Design Makenzijeva bb-Pejton, Beograd |
Tel: +381 11 308 50 30 Fax: +381 11 308 50 31 |
Tel: 011 2 450 480 Tel: 011 308 74 59 |
www.ed.rs ed@ptt.rs |